apiterapija

Apiterapija moderna profesija tradicionalne medicine

Naredni tekst je sa predavanja mr. sc Žarka Stepanovića na nivou Saveza pčelarskih organizacija Srbije i Udruženja za apiterapiju Beograda API-BEO:

 

ODLUKA O OPREDELJENJU DA APITERAPIJA BUDE HUMANISTIČKA PROFESIONALNA METODA TRADICIONALNE MEDICINE

Na sastanku Rukovodstva API-BEO, od 15.07.2014.godine, odlučeno je da apiterapija bude humanistička profesionalna metoda tradicionalne medicine sa zastupljenim stanovištem medicinskog, odnosno, terapijskog pluralizma.

OBRAZLOŽENJE:

Na sastanku je jednoglasno prihvaćen stav o apiterapiji kao posebnoj profesiji. Dakle, profesija određena dvema bitnim karakteristikama:

  • Samostalnost - koja proističe iz specifičnog znanja iz života sa pčelama do života sa čovekom i
  • Odgovornost - obaveza - koja proističe iz potrebe da princip bilo koje dominacije ustupi pred principom službe, odnosno, profesije apiterapije.

U Evropi, a i u našoj sredini, zagovaraju se dva osnovna pristupa: prvi je pristup medicinskog monizma. To je pristup u okviru koga se metode koje ne spadaju u okvire oficijelne medicine, svrstavaju u komplementarne, odnosno, u metode koje se shvataju kao dopunske, pa se kao takve primenjuju prema uzusima oficijelne medicine. To znači da se ne mogu primenjivati bez njenog dobrog poznavanja, pa se, između ostalog, za punopravne praktičare metoda tzv. komplementarne medicine traži i diploma medicinskog fakulteta. Tu se, stoga, i govori o jednoj, odnosno, integrativnoj medicini.

Autor fotografije profesor dr. Mića Mladenović

Autor fotografije profesor dr. Mića Mladenović

U okvirima drugog pristupa, pak, sve metode koje ne spadaju u okvire oficijelne medicine, nazivaju se alternativnim. To podrazumeva da se radi o metodama čija se filozofska osnova i logika bitno razlikuju od filozofije i logike oficijelne medicine, pa im otuda ona ne može biti stalni uzorni početni obrazac. Tu je zastupljeno stanovište medicinskog, odnosno terapijskog, pluralizma, pa se naglašava važnost saradnje u okviru integrativne zdravstvene zaštite.

Dakle, ovaj drugi pristup – medicinskog pluralizma podrazumeva razvoj, odnosno, povećanje složenosti, što predstavlja uslov da dođe do dinamike napretka apiterapije.

Prema tome, osnovna karakteristična obeležja apiterapije kao profesije su:›

  • Prvo, objektivno-subjektivno (humanističko obeležje) apiterapije: pacijent izlazi iz pozicije podređenosti. Postoje objektivni uslovi za razvoj jednakosti apiterapeut – pacijent;
  • Drugo, holističko obeležje: apiterapeut prihvata pacijenta kao jedinstvenu ličnost (ne sa izolovanim organom,patološkom i dr. promenom);
  • Treće, obeležje lične odgovornosti: pacijent postaje ko-kreator svoga zdravlja u saradnji sa apiterapeutom (ne dominira nemoć pacijenta i svemoć tehnologije);

Prema tome, Apiterapija Udruženja API-BEO je HUMANISTIČKA, PROFESIONALNA METODA TRADICIONALNE MEDICINE, gde je čovek otvoreni sistem, neantropijske usmerenosti (jeftina, neškodljiva, delotvorna) sa trendom ka ekološkoj medicini (uključivanje fizičkog i psihosocijalnog, duhovnog života).

Autor fotografije profesor dr. Mića Mladenović

Autor fotografije profesor dr. Mića Mladenović

ZAKLJUČAK:

Apiterapija u Udruženju API-BEO je realno zaživela u potpunom jedinstvu lekara, ostalih zdravstvenih radnika i pčelara i bez obzira na osnovno obrazovanje, polazeći će sticati jedinstveno zvanje APITERAPEUT, s tim što će u odnosu na stepen - nivo edukacije, postignute rezultate i uspeh na školovanju, na osnovu statuta, Pravilnika i Etičkog kodeksa Udruženja, u Registru apiterapeuta biti navedeno kojoj kategoriji apiterapeuta pripada i koje s u njegove realne mogućnosti u okviru medicinskog pluralizma apiterapije, odnosno, doprinosu razvoju i unapređenju apiterapije i integrativne zdravstvene zaštitie, kako je Statutom API-BEO postavljen cilj i registrovano Udruženje.

Time se i prema Zakonu o zdravstvenoj zaštitit Republike Srbije postiže osnovni cilj da se u okvirima i prema mogućnostima ove moćne metode tradicionalne medicine ostvari najveći mogući cilj očuvanjazdravlja gradjana i porodice, odnosno učešće u svim fazama zdravstvene zaštite u smislu ovog Zakona i to:

  • Sprovodjenje mera za očuvanje i unapredjenje zdravlja gradjana;
  • Sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja;
  • Blagovremeno i efikasno lečenje;
  • Rehabilitacija