Mira Kosinožić

Mira huped

Licenca Mira

Sertifikat Mira

Uverenje Mira

Dugo godina nagomilani stres nastao baveći se privatnim poslom, kao i određene bolesti koje su nastale kao posljedica svega toga, navele su me na razmišljanje što mogu učiniti za sebe, jer svo to materijalno udaljilo me je od prirode i kontakta sa njom, što je potpuno u suprotnosti sa osjećajem kojega sam dobivala iz unutrašnjosti vlastitig bića.
 
Razmišljajući kako da boravim u prirodi, a da pri tome zaradim bar osnovno za život, odlučila sam se za pčelu, ma da se nitko od moje obitelji nikada nije bavio pčelarstvom. Sjetila sam se pri tome starog susjeda iz djetinjstva, čika Jove koji je usred grada (iza garaža) imao košnice, pa sam kao djevojčica dobivala i medno saće. I tako se rodila ideja. Ako je on mogao u gradu, zašto ja ne bih mogla na selu.
 
Nisam znala kako da počnem, sakupila sam predhodno svu dostupnu literaturu i počela učiti. Zatim upisala Školu pčelarstva u Pazinu gde je profesor Kezić sa toliko ljubavi i znanja prenosio bogato teorijsko i praktično iskustvo o pčelama. Nabavila sam tri košnice i krenula sa svojim skromnim znanjem, ali uporna da naučim što je moguće brže, jer pčela kad počne da se roji ne čeka pčelara.
 
Rešavajući zdravstveni problem, redovno sam se susretala sa dr Bulginom. U jednom od naših razgovora spomenula sam kako se želim baviti pčelama. Pažljivo me je saslušao, ali nije komentirao. U jednom od sledećih susreta zapitao me je šta sam konačno odlučila po pitanju pčelarstva, na što sam mu odgovorila da ću se definitivno baviti pčelama, u čemu me je podržao i naglasio: "da pčelama ali i apiterapijom".
 
Tada sam prvi put čula za apiterapiju. I tako je otpočelo moje putovanje.