"Poštovani kolega Stepanoviću, integrativna zdravstvena zaštita bi bila institucionalizovana saradnja terapeuta alternativne i zvanične medicine.
Svako dobro
Vuk Stambolović"

04.11.2020.g.


 

Dobrodošli
(iz knjige “Renesansa u medicini”)

O velikoj i slavnoj Renesansi danas možemo samo da čitamo - na internetu, ili u knjigama. A dela koja je ona iznedrila možemo samo da posmatramo, ili da ih eventualno fotografišemo - najčešće u muzejima, kao i u crkvama i katedralama. Danas međutim, u otkrićima, u uzbuđenjima, u lepoti, u saznanjima, u dobrobitima koje, svojim vrednosnim preokretom, donosi jedna nova Renesansa, Renesansa u medicini – možemo i da učestvujemo.
U vezi ovog učestvovanja, treba najpre reći da zainteresovanima pristup nije ograničen. Naime, zdravlje je opšta stvar tako da u Renesansi u medicini svako može da nađe svoje mesto.
I još nešto: s obzirom na prirodu Renesanse, kao što je to bilo u onoj klasičnoj, tako i u ovoj koja se sada odvija u medicini, svako učestvovanje istovremeno podrazumeva i odvijanje Renesanse koju bismo mogli da nazovemo ličnom…
Ova lična Renesansa, naime, podrazumevala bi niz raznih ličnih transformacija. Mnoge među njima su posebne, idiosinkratične. Dve su međutim opšte i zajedničke. Prva od ove dve je – prevazilaženje sklopa karakternih crta svojstvenih vremenu Moderne, sklopa koji je Vilhelm Rajh, naučnik čija su dela učestvovala u stvaranju atmosfere povoljne za razvoj Renesanse u medicini, nazivao karakternim oklopom… Dok je druga, koja inače proističe iz prve - prepoznavanje sebe, a isto tako i drugih, kao jedinstvenih bića odnosa.
Prevazilaženje karakternog oklopa podrazumeva odustajanje od službe mrtvilu sadržanom u postojećem psihosocijalnom poretku. Podrazumeva, u okviru toga, i napuštanje dogme o fragmentovanoj, mehanicističkoj realnosti. Samim tim pak, umesto uvežbanog procesa poslušnog reagovanja na raznorazne kontrolišuće impulse, izlaženje iz oklopa omogućava sagledavanje sveprisutne celovitosti i sledstveno opredeljivanje za procese stvaranja van uspostavljenih krletki. Time se otvara prostor za stvaranje sa stanovišta duše čije osnovno pitanje nije “Šta mogu da otmem/dobijem/uzmem?”, nego - “Šta mogu da doprinesem?”…
Dakako, stvaranje sa stanovišta duše nije moguće uz primenu sile, dominacije ili manipulacije. Njegova prva predpostavka je vraćanje čoveku kao biću odnosa. A prihvatanje drugog kao bića odnosa znači i odustajanje od moći zarad međusobnog razumevanja i saradnje. U Renesansi u medicini to je uslov bez koga se ne može. I to: i kada je reč o tretmanu pojedinca, i kada je reč o angažmanu oko zdravlja u zajednici, a u okviru njega naročito kada su u pitanju ranjive društvene grupe i njihove pripadnice i pripadnici... Bez drugog, naime, drugog koji nije sveden na predmet obrade nego i sam postaje odgovoran za sopstveno zdravlje, kao i za zdravlje bližnjih - nije moguće prevazilaženje uvek prisutnog patološkog konteksta. Sam ekspert – ne samo zvanične, nego i mnogi ekspert alternativne medicine - danas je tu bolno manjkav. Na njemu je, stoga, da pokrene procese putem kojih će se izgraditi odnosi u okviru kojih će:
. - umesto strahopoštovanja pred veličinom eksperta-manipulatora, preovlađivati međusobno poštovanje
umesto bezuslovne poslušnosti - međusobno poverenje,
a umesto manipulacije - međusobna podrška i razumevanje.
Sa postepenim uvođenjem takvih odnosa nije daleko vreme kada će iz brige o zdravlju biti izostavljena pokretna traka na koju se čovek i danas stavlja kada ga etiketiraju dijagnozom…
A zdravlje će već u sledećim decenijama imati važno mesto ne samo u svim politikama kako se danas zalaže Svetska zdravstvena organizacija, nego i u mnogim ljudskim aktivnostima i životnim pričama…
Na tom putu, lep i pouzdan oslonac može da nam bude i poruka Johana Gotfrida Herdera (Johann Gottfried Herder, 1744 – 1803), još jednog od aktera Doba Prosvetiteljstva - “Kao što je najplemenitije osećanje, ljubav je i najplemenitiji oblik saznanja”.

Vuk Stambolović


 Biografija

Za moju radnu biografiju karakteristična su tri elementa.

U okviru prvog, izučavanje etike dovelo je najpre do  tematizacije i dekonstrukcije narativa oficijelne medicine; tome je sledilo izučavanje filozofije alternativne medicine, a potom i izučavanje odnosa ljudskih prava i zdravlja u kontekstu Moderne i Postmoderne.

U okviru drugog,  izučavanja navedena u prvom elementu radne biografije  pobudile su me na čitav  spektar raznih  angažmana:  od izučavanja tranzicije između različitih nivoa psihosocijalne egzistencije, preko rada sa  ranjivim društvenim grupama, pa do  angažmana na institucionalizaciji alternativne medicine. Zajednički sadržatelj tih angažmana mogao bi se svesti na  specifičnu  socijalnu akupunkturu koja se može definisati kao  stimulisanje životnih tokova u okviru  uže i šire  zajednice.

Treći element moje radne biografije  je bibliografski i odonosi se na objavljivanje 9 knjiga i preko 90 bibliografskih jedinica u domaćim i stranim publikacijama    

Vuk Stambolović